Reči za dušu

Nikud

Hoćeš li ikada vratiti kusur

od onih godina što tebi sam ih dala,

što su ih šećerni osmesi tvoji ukrali,

letnji vetrovi po svetu razvukli,

strasni pogledi u nepovrat odneli.

Mirišu trešnje na tvojim usnama,

neki nevidljivi veo svud se obmotava,

i više nemam kud.

Hoćeš li ikada vratiti kusur,

od ovih nemira što sada zbog tebe žive,

što očiju tvojih odsjaji i noćas vire,

iz svakog kutka sobe u kosmosu,

iz svake pore na mom telu.

Svaka reč za tebe je krojena,

u grudima mehanizam za tebe sastavljen,

i više ne moraš nikud.

11/22,2013 Posted to Generalna

Novembar

Neobično topli dani jeseni,

izrazito naglašene linije horizonta,

usne suve poput smokvi,

podsmehuju se cempresi mojoj opsesiji,

i sve vise tvoj glas u masi se izdvaja.

Kao plač deteta, u meni tuga gubi dah,

ona umire od sebe same,

i čemu onda vapaji moji.

Iskrivljenog lica tonem u beznađe,

gutaju me sopstvena razmišljanja

i gomila tvojih sitnica.

U ovom danu sedi jedno telo,

koje nekom drugom pripada,

svoje ja neprestano zaboravlja i

u zamku svoju propada,

dok napolju vetar neke svetove

sasvim drukčije pronosi i odnosi....

11/22,2013 Posted to Generalna