Reči za dušu

Gde si noćas u ogledalu mom,

ne mogu da te pronađem,

jer tuga se svila,

kao malena kap otrova

u mojim očima.

Ne vidim te od otiska bola,

što se mojim žilama širi,

kao brod u venama traži luku.

Nevolja je moja u tebi, 

što za tobom neprestano gorim

i plamen nikako da smirim.

Suzama te gasim,

ali one kao kiseonik su

za vetru tekuću

u telu mom usplamtelom.

Gde si večeras u ponoćnim satima?

Kako da te nađem u gradovima tužnim

koji me na tebe sećaju?

Gde si večeras jer trebam te,

kao treptaj očiju jutarnji,

kao krila anđelu,

kao vrisak u snu!