Jutro
Jutro kad te zvucima umilnim probudi,
ukradi poglede moje.
Sakrij u usnama uzdahe moje nesanice.
Zažmuri i probaj da shvatiš
koliko je jedno leto bilo zagasitocrveno,
od pogleda nasih.
Jutro kad te lepotom probudi,
dodirni onaj deo mene koji te ne želi.
Uzalud pokušavaš.
Svaki delić pripada tebi,
svaki san tvoje je slika.
Kao mozaik tebe, hodam unaokolo.
Jutro kada te poljupcima probudi,
videćes tužni osmeh u mojoj duši,
kao pratnju osećanja nekadasnje sreće.
Nedostaješ mi...
Kao opsesija, ludost i glupost
živiš u mojoj duši.